Film spada među kinematografska dela, autor filma je fizičko lice, a producent je pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan za organizovanje i finansiranje produkcije filmskog dela. Filmsko delo je autorsko delo, prema tome reč je o originalnoj duhovnoj tvorevini autora koja je izražena u određenoj formi bez obzira na njenu umetničku naučnu ili drugu vrednost, namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Procesi proizvodnje filskog dela, zatim poslovi u vezi sa distribucijom i prikazivanjem filmskog dela često zahtevaju pravnu pomoć, u tom smislu advokatska kancelarija Petra Cvetkovića, pre svega apeluje na autore kao i na producente da obrate posebno pažnju na odredbe Zakona o kinematografiji koje se odnose na zaštitu maloletnika i zabranu diskriminacije, podsticanja nasilja i vređanje ljdskog dostojanstva. Član 27 predviđa obavezu isticanja oznake da se delo ne preporučuje licima mlađim od sedam, četrnaest, odnosno osamnaest godina, u zavisnosti od kategorije tog dela a da ono može da naškodi moralnom, fizičkom ili mentalnom razvoju maloletmnika. Ako bi takvo delo moglo teško ugroziti fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika, ono je tada zabranjeno.
Zabranjeno je stavljanje u promet i javno prikazivanje filmskog dela kojim se zagovara ili podstiče diskriminacija,mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili nekog drugog ličnog svojstva. Zabrana javnog prikazivanja se može kao mera izreći i filskom delu sa pornografskim sadržajem ili sadržajem kojim se zagovara ili podtsiče nasilje i otvoreno vređa ljudsko dostojanstvo.
Odluku o zabrani stavljanja u promet i javnog prikazivanja filmskog dela donosi Viši sud u prvom stepenu a podnošenje predloga u nadležnosti je javnog tužilaštva. Povodom predloga održava se glavni pretres pred višim sudom i to u roku od 3 dana od kada je predlog podnet stvarno nadležnom sudu. Izuzetno je zanimljivo da se pretres može održati i bez prisustva uredno pozvanih lica, što svedoči o tome da je postupka hitan. Pravna pomoć je svakako neophodna jer se kao što vidimo ovde radi o krivičnom postupku, a kao što se iz teksta uočava organu postupka na dispoziciji je da oceni kada je sazreo trenutak za podnošenje predloga, odnosno šta je presudilo da se radi o „teškom ugrožavanju“. Kada se okonča glavni pretres sud donosi odmah rešenje i objavljuje ga. Rešenje je sud dužan da pismeno izradi i dostavi strankama u roku od tri dana od dana kada ga je objavio. U tom trenutku ostavljena je mogućnost ulaganja pravnog leka u roku od 3 dana od kada ga je autor ili producent zaprimio rešenje o zabrani, i ceo spis se dostavlja drugostepenom sudu na odlučivanje. Imajući u vidu da je Zakon o kinematografiji samo delimično propisao proceduru, odredbe istog upućuju na shodnu primenu Zakonika o krvičnom postupku, koji u jednom od svojih načela propisuje da niko nevin ne bude osuđen a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koji propisuje krivični zakon na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.
Advokatskoj kancelariji advokata Petra Cvetkovića je posebna čast pripala na tome da uzme aktivnu ulogu u pružanju pravne pomoći tokom proizvodnje zapaženih kinematografskih ostvarenja poput filmskih dela: Oaza, Leto kad sam naučila da letim, Živi i zdravi.